Ova teorija objašnjava kako pobuđenost našeg nervnog sistema utiče na telo i sistem odgovoran za društveno angažovanje?

Na osnovu nje je napravljen model koji se fokusira na tri zone mozga koje možemo iskusiti: ZELENU (stanje ravnoteže), CRVENU i PLAVU (stanje reaktivnosti).

Kada dođemo u dodir sa frustracijom, nervni sistem automatski sprovodi odabir zone u kojoj ćemo se naći.

Svi reagujemo u okviru ove tri zone. Razlika je samo u učestalosti  korišćenja crvene i plave zone, kao i razvijenosti zelene zone.

Poznat vam je osećaj besa kada dođe do frustracije i postoji potreba da se iskalimo na drugima? Kada vičemo, plačemo, vređamo? Gubimo kontrolu nad svojim ponašanjem i neprimereno se ponašamo.

Da? Tada reagujemo iz crvene zone – stanja hiperpobuđenosti.

Isto tako reaguju i deca kada se nađu u crvenoj zoni, samo još intenzivnije. Pa uz viku i plač i ljutnju, često udaraju, grizu i štipaju.

Njima treba još više vremena da se smire i često to ne umeju sami.

Da li ste se nekada jednostavno isključili?Puvikli se u sebe, zatvorili za komunikaciju sa drugima? Zaledili se od straha ili se jednostavno odvojili od svog tela i svojih osećanja?

Ovako reagujemo iz plave zone – stanja hipopobuđenosti.

Deca tako reaguju kada ne vide izlaz iz situacije koju doživljavaju kao neprijatnu ili zastrašujuću. Potrebna im je pomoć da se vrate u ravnotežu, često to ne umeju sami.

Zelena zona je stanje uravnoteženosti, u kojem su telo, osećanja i ponašanja međusobno usklađeni, u balansu.

Kada smo u zelenoj zoni osećamo se sigurno. Imamo osećaj da vladamo situacijom, donosimo dobre odluke.

Isto tako, kada se deca nalaze u zelenoj zoni(svojim granicama tolerancije), ona dobro upravljaju sobom.Održavaju ravnotežu nad svojim osećanjima, mislima i ponašanjima. Otvorena su za interakciju i lakše uče. Prilagodljiva su čak i ako dođu u dodir sa izazovima i teškoćama, jer su razvila potrebne veštine za ostanak u zelenoj zoni.

Zato pred nama (roditeljima) stoje tri zadatka. Mi treba da:

1. Imamo svest u kojoj se zoni mi trenutno nalazimo
2. Pomognemo deci kada su uznemirena da se vrate u zelenu zonu
3. Pomognemo deci da povećaju svoju zelenu zonu

Kakve to veze ima sa astrologijom?!?

Jedan od najdelotvornijih načina da se dete vrati u zelenu zonu, jeste da se povežemo sa njim. Upravo o tome nam govori detetov Mesec… o najspontanijem načinu da primi ljubav, oseti povezanost i razumevanje roditelja.

Takođe govori o osobinama koje je potrebno razviti da bi se povećala zelena zona.

Pored toga, da bismo i sami razumeli zašto ulazimo u plavu ili crvenu zonu i kako da budemo stabilni u zelenoj zoni, važno je da razumemo svoj lični Mesec.

Što skladnije aspekte ima, to se lakše vraćamo u zelenu zonu. Što su aspekti izazovniji, skloniji smo iskaksnju iz ravnoteže i ulasku u crvenu i plavu zonu.

Položaj Meseca u znaku, kao i planete koje ga aspektuju, nose ključ  za uspostavljanje ravnoteže.

Zato je neophodno da upoznamo i negujemo sebe kako bismo mogli da pomognemo i svom detetu.

I na kraju, važan je odnos detetovog i našeg Meseca.

Ukoliko se oni nalaze u skladnim aspektima (trigon i sekstil) naše prisustvo će biti umirujuće za dete. Lako ćemo se povezati sa njim i pružiti mu podršku.

Ako se nalaze u izazovnim aspektima (konjunkcija, opozicija i kvadrat), povezivanje ne ide spontano, potrebno je uložiti trud. Treba zastati i preispitati prvo sebe, smiriti se i iz stanja povezanosti sa sobom i svojim osećanjima, podržati dete.

Ne možemo pomoći detetu da uđe u zelenu zonu, ako smo mi sami u crvenoj ili plavoj.

Mir rađa mir.